COVID 19 – još jedan izazov za fizioterapeute

Od početka pandemije koronavirusa čuli smo da su u prvim redovima borbe sa ovom bolešću epidemiolozi, infektolozi, pulmolozi, anesteziolozi, medicinske sestre, ali nijednog momenta nismo čuli da podjednaku borbu vode i fizioterapeuti, koji se rame uz rame, bore kako bi pacijentima obolelim od Covida19 omogućili što brži oporavak.
Na samom početku ovih vanrednih okolnosti, Fizioterapeutska asocijacija Srbije je, trudeći se da ostane u toku sa aktuelnim dešavanjima, prevela smernice Svetske konfederacije za fizikalnu terapiju za primenu fizioterapije u uslovima Covida19 i na taj način približila fizioterapeutima saznanja do kojih su došle naše kolege iz sveta. Shodno tome, fizioterapeuti iz različitih, uglavnom većih, ustanova u Srbiji, poput VMA, Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“, Kliničkog centra Vojvodine, Kliničkog centra Niš, Niške banje i drugih, angažovani su u Covid centrima u jedinicima intenzivne i poluintenzivne nege. Sprovode ranu rehabilitaciju pacijenata obolelih od koronavirusa. Tretman je individualan, strogo doziran i prilagođen funkcionalnom statusu svakog pacijenta, od onih na respiratoru i u indukovanoj komi, preko onih na neinvazivnoj ventilaciji, do pokretnih i lakših slučajeva. Kriterijumi za uključivanje bilo kog pacijenta, pa i pacijenta obolelog od koronavirusa u program rane rehabilitacije jesu da su vitalni parametri pacijenta stabilani: telesna temperatura do 38˚C, puls do 120-130/min, tenzija ne preko 160/100mmHg, da pacijent nije na noradrenalinu, da je saturacija kiseonika SpO2 iznad 80. Svi pacijenti koji se vertikalizuju, moraju imati bandažirane donje ekstremitete elastičnim zavojima ili čarapama za vene kao meru prevencije tromboze. Tretman se sastoji od opštih kondicionih vežbi, vežbi disanja, položajne drenaže i ponovo disanja. S obzirom da većina pacijenata ima i druge komorbiditete, rani rehabilitacioni tretman ima nemerljiv učinak na njihov oporavak. Npr. kod pacijenta sa astmom koji na početku tretmana ima plitak udah, gotovo na pola, nakon položajne drenaže i ponovnih vežbi disanja, učinak je stoprocentan sa punim udahom, a saturacija kiseonika se penje sa 86 na 96, što je fantastično. Sa pacijentima koji nisu u stanju da sarađuju, sprovodi se pasivan tretman, očuvanje obima pokreta u svim segmentima gornjih i donjih ekstremiteta i pozicioniranje u drenažne položaje pronirani, bočni i visoko sedeći. Ukoliko neko od pacijenata taj dan nije za tretman, on se ne radi dok se stanje i vitalni parametri ne stabilizuju.
Većina pacijenata, a posebno lekari koji su u ulozi pacijenta mišljenja su da ih je rehabilitacija spasila, da mnogo bolje dišu, gasne analize su bolje, saturacija dobra, a zajednički stav svih je da im je vreme provedeno sa fizioterapeutima najsrećnije u toku 24h. Smisao rehabilitacije i jeste da pokažemo pacijentima šta sve mogu da urade za sebe, a fizioterapeuti svojim postupcima, merama i tehnikama upravo to i rade.

U ovoj pandemiji nekako mi se činilo da su fizioterapeuti nebitni, da naš posao može da čeka, da se odloži, da niko neće umreti ako nema rehabilitacije. Raspoređivani su da rade poslove koji nisu iz domena njihove struke i ne odgovaraju njihovim kvalifikacijama. Ne znam da je bilo koji drugi profil u zdravstvu bio raspoređivan na neke druge poslove, osim fizioterapeuta. Internetom je kružio snimak na kome su kolege iz jedne ustanove doživele poniženje od tamošnjeg direktora, o čijim kvalifikacijama i partijskog pripadnosti ne vredi polemisati, rekavši im da su nevažni, da je njihova medicina nula, da nas ima previše i da može bilo ko da nas zameni.
Ovom priliko bih poručila svim kolegama, a i ostalim profilima u zdravstvu, da smo važni u svakoj situaciji u kojoj je život i funkcionisanje čoveka ugroženo bilo čime, pa i koronavirusom. Rehabilitacija koju sprovodimo zajedno sa lekarima fizijatrima, a u saradnji sa drugim specijalistima je od
ključnog značaja za povratak izlečenih u aktivnosti svakodnevnog života, naročito kod radno sposobnih i velika je šteta što se pun potencijal naših fizioterapeuta ne koristi dovoljno, nego se oni raspoređuju na poslove koji nisu iz domena njihove struke. Nadam se da će ovo brzo proći i da ćemo u bliskoj budućnosti prezentovati svoja iskustva u radu sa pacijentima koji su preležali ovu pošast i tako budućim fizioterapeutskim naraštajima ostaviti saznanja iz još jedne oblasti. A do tada, dragi fizioterapeuti, budimo pravi predsatvnici svoje struke u bilo kojoj situaciji da se nalazimo.

predsednica FAS-a
Nina Lačanski

Upišite se za novosti

Loading